EN
Životni ciklus Željezne cevi i ekološke posledice
Izdvajanje resursa: rudarenje željezne rudi i sirovina
Производња челичних цеви почиње управо тамо где руда гвожђа излази из земље, јер је упркос томе минералу могућа производња челика. Рудници су разбацани по целом свету у потрази за тиме депозитима, али у многим случајевима остављају за собом праву неред. Мислимо на уништавање шума, отицање плодног тла у реке и продирање хемикалија у изворе подземних вода које користе заједнице у непосредној близини. Према истраживању Глобалног рударског иницијативе, одређена подручја су доживела губитак и до 80% биљних и животињских врста након почетка рударских радова. За компаније које желе да очисте своје понашање, праћење порекла материјала има велики значај. Неке напредне фирме већ улажу у чистије методе екстракције и раде на обнови рударских терена у стање које подсећа на првобитно. Ови напори не елиминишу све проблеме одмах, али чине разлику када се прошире на нивоу целе индустрије.
Енергетски интензивно Челична цев Proizvodni procesi
Производња челичних цеви захтева много енергије кроз процесе као што су топљење и рафинирање, који се углавном обављају у великим мултима или електричним луковима широм света. Већина ове енергије долази од сагоревања угля и других фосилних горива, што значи да цео процес производи тоне угљеничних емисија. Према недавним индустријским подацима, постоји значајна разлика у количини енергије коју различите мулте користе. Модели са електричним луком могу смањити потрошњу енергије за око половине у поређењу са старијом технологијом мулти. Међутим, компаније почињу да испитују начине да процесе учине еколошки прихватљивијим. Неки произвођачи челика су почели да постављају соларне панеле на кровове фабрика и да изграде близине фарме ветра за покривање сопствене производње. Ове измене нису добре само за животну средину, већ и за контролу трошкова у дужем временском периоду, с обзиром на стално колебање цена енергије.
Emisije pri transportu u globalnoj distribuciji čelika
Premeštanje čeličnih cevi stvara priličan ugljenični otisak zbog emisije različitih metoda transporta. Brodovi zapravo proizvode najviše stakleničkih gasova pri transportu ovih materijala, iza kojih slede kamioni na drugom i vozovi na trećem mestu. Nedavno izveštaj Međunarodnog saveta za čistu transportnu tehnologiju je utvrdio da veliki kontejnerski brodovi emituju skoro 60% više CO2 u poređenju sa drugim načinima premeštanja robe iz tačke A u tačku B. Postoje i realna rešenja. Kompanije mogu razmotriti bolje planiranje ruta i preći na čistije opcije brodskog transporta, poput onih koji koriste goriva sa niskim sadržajem sumpora. Kada proizvođači počnu sprovoditi ove promene, obično primeće pad ukupne emisije za oko 20%. Ovo ima smisla i sa ekološkog stanovišta i kao dugoročno štednja troškova u lancu snabdevanja.
Sценariji kraja života: reciklaža u odnosu na deponiranje
Када челичне цеви достигну краја свог корисног века, најчешће имају две могуће судбине: рециклирање или завршетак у депонијама. Рециклирање остаје бољи избор јер помаже у заштити нашег планете на неколико начина. Прво, спречава да се вредни природни ресурси потроше, а такође смањује оне досадне стакленичке гасове о којима сви чујемо све више напослед. Светска асоцијација челика наводи да отприлике 80% челичних производа се рециклира на глобалном нивоу, а свака тонa скрепа челика који се рециклира чува приближно 1,8 тонa емисија CO2. С друге стране, бацање челика у депоније ствара озбиљне проблеме. Не само да загађује животну средину, већ такође значи да се одбацију материјали који су могли поново бити коришћени. Фокусирајући се на принципе циркуларне економије, где се материјали непрекидно поново користе уместо одбацују, произвођачи могу значајно продужити век трајања челичних цеви. Овакав приступ има смисла и са еколошког и са економског аспекта, помажући у очувању вредних ресурса и смањењу отпада.
Ugljikov otisak proizvodnje olovanica
Emisije CO2 iz radnji topnih pećina
Proizvodnja čelika u visokim pećima je glavni izvor emisije CO2. U proseku, tradicionalne visoke peći izbace oko 1,8 tona ugljen-dioksida po toni proizvedenog čelika, što postaje značajan iznos kada se uzme u obzir količina čelika koja se godišnje proizvede širom sveta. Ove emisije stakleničkih gasova imaju veliki uticaj na probleme klimatskih promena sa kojima se danas suočavamo. Zbog toga su vlade širom sveta počele da donose pravila kako bi ograničile industrijske emisije. Američki institut za gvožđe i čelik ističe da ove regulacije u stvari potiskuju kompanije ka novim tehnološkim rešenjima i boljim načinima proizvodnje čelika uz manje zagađujućih materija.
Usporedba potrošnje energije: Električna lukovna vs. Tradične metode
Prelazak na tehnologiju električne lučne peći (EAF) smanjuje i potrošnju energije i emisije u poređenju sa tradicionalnim visokim pećima. Ovi EAF sistemi obično zahtevaju manje energije jer koriste reciklirani skrap metal umesto sirovih materijala. Neka istraživanja ukazuju da ovaj pristup može smanjiti emisiju ugljenika za oko pola, u zavisnosti od metode merenja. Prema istraživanju objavljenom od strane Global Efficiency Intelligence, kompanije koje prelaze na EAF tehnologiju ostvaruju stvarna poboljšanja u troškovima energije pri proizvodnji čelika. Industrija se sve više okreće ovim metodama kao deo širih globalnih napora da se smanje troškovi i zagađenje u proizvodnim sektorima. Za proizvođače čeličnih cevi, 'zeleni' pristup znači održavanje konkurentnosti na tržištima gde na ekološki aspekt sve više zavisi mišljenje kupaca i regulatora.
Korišćenje vode i zagađivanje u proizvodnji čeličnih cevi
Šabloni potrošnje vode u industriji
Proizvodnja čeličnih cevi zahteva mnogo vode, toliko da može doprineti ozbiljnim nedostacima vode u određenim oblastima. Brojke jasno govore istu priču – otprilike između 180 i 250 kubnih metara potrebno je samo za proizvodnju jednog tona čelika. Tako veliki zahtev stvara pritisak na lokalne izvore vode, posebno u mestima gde je čista voda već i bez toga bila teško dostupna. Kompanije koje proizvode čelik i suočavaju se sa ovim problemima moraju drugačije razmišljati o korišćenju vode. Nekoliko pametnih pristupa uključuje ponovno korišćenje vode kad god je to moguće, uvođenje zatvorenih sistema cirkulacije u kojima se voda ponovo koristi unutar objekta umesto da se troši, kao i istraživanje nove tehnologije koja u celini koristi manje vode. Prelazak na održive metode nije dobar samo za planetu – smanjenje gubitaka vode dugoročno štedi novac, a da pri tom proizvodnja ostaje na istom nivou.
Kemikalna odstraja i efekti na akvatične ekosisteme
Fabrike za proizvodnju čelika ispuštaju razne hemikalije u okolinu, što ozbiljno oštećuje lokalne vodene ekosisteme. Stvari poput teških metala i drugih opasnih jedinjenja završavaju u recima i jezerima u blizini ovih pogona. Kvalitet vode se drastično pogoršava kada se to dogodi, a broj riba i biljaka u tim oblastima počinje da opada. Neki primeri iz prakse pokazuju koliko je situacija ozbiljna – populacije riba potpuno nestanu nakon izlivanja hemikalija iz fabrika u blizini. Da bismo rešili ovaj problem, potrebno je bolje upravljanje otpadom. Instaliranje visokotehnoloških filtera u postrojenjima za tretman otpadnih voda ima smisla, kao i pronalaženje ekološki prihvatljivijih načina odlaganja industrijskog otpada. Redovne kontrole materijala koji se ispušta kroz cevi takođe su od velikog značaja. Ovi pristupi ne samo da štite naše vodne sisteme, već i omogućavaju kompanijama da ostanu u skladu sa zakonskim granicama. Međutim, sve dok ne bude striktnije kontrole, mnogi proizvođači će verovatno nastaviti da rade na isti način, uprkos saznanju o šteti koju čine.
Emisije pri prevozu iz inostranstva
Посматрајући еколошке ефекте челичних цеви, не иде само за оно што се дешава током производње. Постоји и велики проблем у вези са емисијама од транспорта при упоређивању домаћих и увезених челика. Када челик путује преко океана, ствара много загађења у облику угљеника. Замислите оне огромне бродове који дневно потроше око 63 хиљаде галона горива. А нису само у питању емисије CO2. Ови бродови исто тако испуштају тоне сумпорних оксида, што некад може бити једнако онолико колико би милиони аутомобила емитовали током целе године. Производња челичних цеви ближе местима где су потребне смањује сву ту потрошњу енергије и загађење. Компаније које бирају локалне испоручиоце уместо оних из иностранства на тај начин природно смањују свој угљенични отисак, и то без превеликог напора. Владе би требало да размотре могућност да понуде пореске олакшице или друге погодности онима који дају приоритет куповини локалних материјала, ако заиста желимо да постигнемо циљеве у вези са одрживошћу.
Usporedba ugljične intenziteta: SAD vs. Globalna proizvodnja
Када се посматра количина угљеника која се утроши за производњу челика, Сједињене Државе заиста истичу у поређењу са многим другим земљама због строгих еколошких правила која су усвојила. Амерички институт за гвожђе и челик наводи да данас треба мање од половине енергије за производњу једног тона челика у односу на седамдесете године. Челик произведе у Америци је међу најчишћим у свету када се говори о емисијама CO2. У међувремену, места као што је Кина и даље емитују скоро двоструко више угљеника по произведеној јединици, што показује да постоји значајна разлика између различитих региона глобално. Зашто се то дешава? Па, Сједињене Државе су значајно улагале у боље технологије, али и унапређивале строжа правила за фабрике. Многе друге велике произвођаче челика нису још стигле да прате ове праксе, иако неке почињу да препознају предности таквог приступа.
Društvena odgovornost u međunarodnoj trgovini čelikom
Kada je u pitanju međunarodna trgovina čelikom, društvena odgovornost nije samo važna – danas je praktično neophodna. SAD ima propise koji zaštićuju radnike u čeličanoj industriji kroz pravdu u plaćanju i prihvatljive standarde bezbednosti, ali kada kompanije uvoze čelik iz inostranstva, postavljaju se pitanja o uslovima na radnim mestima u fabrici na drugom kraju sveta. Uzmite Kina ili Indiju, gde je provera da li se s radnicima postupa pošteno izuzetno teška. To stvara ozbiljne etičke dileme za poslovanje koje pokušava da izbalansira troškove i savest. Kako sve više ljudi postaje svesno ovih skrivenih troškova iza svakodnevnih proizvoda, uočljiv je pomak ka potražnji za čelikom koji je proizveden u boljim uslovima. Pogledajte Zekelman Industries kao dobar primer – oni su učinili etiku sastavnim delom svojih operacija, što na kraju izgrađuje poverenje kupaca. Kako potrošači sve više zahtevaju transparentnost u celokupnim lancima snabdevanja, čeličana industrija suočena je sa sve većim pritiskom da očisti svoje metode i održi prakse koje imaju smisla i moralno i ekonomski.
Reciklaža i rešenja cirkularne ekonomije
Beskonačna reciklabilnost materijala čelične cijevi
Челичне цеви се могу бесконачно рециклирати, што их заправо чини прилично добрих за планету. Када стално рециклирамо челик, без губитка квалитета, уштедимо тоне ресурса у процесу. Светска асоцијација челика наводи да се отприлике 85% челичних цеви опорави, чиме се показује колико су важни ови материјали када је у питању уштеда ресурса. Челична индустрија је такође постигла значајан напредак у рециклирању. Велике компаније у овој области сада воде рециклирање на велики начин, смањујући потребу за сировинама које се користе први пут. То значи мању штету за животну средину од ископавања ствари као што су железна руда и друга минерала неопходна за производњу.
Štednja energije putem recikliranja otpadnih metala
Kada se proizvode čelične cevi od recikliranog starog metala umesto od sirovina koje se koriste prvi put, kompanije uštede veliku količinu energije. Podaci iz industrije pokazuju da korišćenje starog čelika smanjuje potrošnju energije za oko 70-75% u poređenju sa proizvodnjom iz sirovog rude. Razlika između ovih metoda jasno pokazuje koliko je reciklaža bolja i sa energetskog i sa ekološkog stanovišta. Gledano sa poslovnog aspekta, fabrike troše manje novca na proizvodnju kada recikliraju metalni otpad, što je dobra vijest za njihove finansijske rezultate. Osim toga, to izgleda odlično i u izveštajima o održivosti. S obzirom na smanjenje troškova materijala i čistiji vazduh koji proizilazi iz smanjenih emisija ugljen-dioksida, svaka čeličana ima dobar razlog da proširi programe za prikupljanje starog metala na svim mestima proizvodnje.
Inovacije u sistemima zatvorenog ciklusa proizvodnje
Челична индустрија сада доживљава значајне промене захваљујући системима затвореног циклуса производње који подстичу ефикасност и одрживост. У основи, ови системи функционишу стварањем производних циклуса у којима се скоро ништа не троши непотребно, јер се материјали поново и поново користе, а процеси постају много ефикаснији. Узмимо за пример Тата Стил (Tata Steel), која је већ увела ове системе у неколико фабрика, чиме је смањила количину металног отпада и постигла бољу искоришћеност свих сировина. Уколико технологија настави да се развија, неће бити сумње да ће ови системи значајно смањити количину отпада. Већ сада омогућавају прелазак ка стварној циркуларној економији у оквиру челичне индустрије, што значи да ће индустрије у будућности можда радити на начин који има еколошки, а не само економски смисао.