EN
Животни циклус челичних цеви и последице за животну средину
Извађење ресурса: рударство гвожђа и сировина
Челична цев производња почиње тамо где се руда из земље извуче, јер је овај минерал у основи оно што чини челик могућим. Мине се шире по свету тражећи ове лежишта, али они остављају иза себе велики неред у многим случајевима. Говоримо о уништењу шума, о преливу земљишту које се удара у реке, и хемикалијама које пролазе у подземне изворе воде на које зависе оближње заједнице. Према истраживању Глобалне иницијативе за рударство, у неким подручјима је после почетка рударских операција изгубљено чак 80% биљних и животињских врста. За компаније које желе да поправе свој чин, праћење извора материјала је веома важно. Неке фирме које размишљају о будућности већ улажу у чишће методе ископавања и раде на томе да ископане земље поново постану нешто слично њиховом првобитном стању. Ови напори не елиминишу све проблеме преко ноћи, али чине разлику када се прошире у индустрији.
Искоришћено је много енергије Челична цев Производствени процеси
Производња челичних цеви захтева много енергије кроз процесе као што су топљење и рафинирање, углавном у великим високим пећима или електричним лучковим пећима широм света. Велика количина ове енергије долази од сагоревања угља и других фосилних горива, што значи да цео процес производи тоне угљен-диоксида. Према недавним индустријским подацима, постоји велика разлика у количини енергије која је потребна различитим пећима. Модели електричног лука могу смањити потрошњу енергије за око половину у поређењу са старом технологијом високих пећника. Компаније почињу да траже начине да ствари учине зеленијим. Неки произвођачи челика су почели да инсталирају соларне панеле на крове фабрике и постављају у близини ветропарке како би напајали своје пословање. Ове промене нису само добре за животну средину, већ и помажу у контроли трошкова током времена, јер цене енергије и даље флуктују.
Емисије из транспорта у глобалној дистрибуцији челика
Премештање челичних цеви ствара велики угљенски отисак због свих емисија из различитих метода превоза. Кораби заправо производе највише гасова са стаклеником гасом када превозе ове материјале, а камиони су други, а возови трећи. Недавно је из извештаја Међународног савета за чист транспорт утврђено да велики контејнерски бродови испуштају скоро 60 посто више CO2 у поређењу са другим начинима превоза робе из тачке А у тачку Б. Међутим, постоје нека реална решења. Компаније могу да погледају боље планирање руте и пређу на чистије опције бродовања као што су оне које користе горива са ниским нивоом сумпора. Када произвођачи почињу да спроводе ове промене, обично виде око 20% пад у њиховим укупним емисијама. Ово има смисла и из еколошких разлога и дугорочне штедње трошкова у ланцу снабдевања.
Сценарије краја живота: утисак рециклирања или депонирања
Када челичне цеви стигну до краја свог корисног живота, они се обично суочавају са две судбине: рециклирањем или завршећем на депонијама. Рециклирање остаје бољи избор јер помаже у заштити наше планете на неколико начина. За почетак, то спречава исцрпљење драгоцених природних ресурса и смањује те досадне гасове са стаклеником гасом о којима сви толико слушамо ових дана. Светска асоцијација за челик извештава да се око 80% челичних производа рециклира широм света, а свака тона шрака челика која пролази кроз процес штеди око 1,8 тона емисије СО2. С друге стране, бацање челика на депонија ствара озбиљне проблеме. То не само да загађује животну средину, већ значи и бацање материјала који би могли поново бити коришћени. Фокусирајући се на принципе циркуларне економије где се материјали стално поново користе уместо да се баце, произвођачи могу значајно продужити колико дуго челичне цеви остају у служби. Овај приступ има смисла и с еколошке и економске тачке гледишта, јер помаже да се сачувају драгоцени ресурси и да се отпад сведе на минимум.
Угледни отисак производње челичних цеви
Емисије СО2 из операција високе пећи
Производња челика кроз високе пећи је главни извор емисије СО2. У просеку, традиционалне високе пећи испуњавају око 1,8 тона угљен-диоксида за сваку произведену тону челика, што се заиста додаје када се узме у обзир колико челика се производи широм света сваке године. Ове емисије стакленичких гасова играју велику улогу у проблемима климатских промена са којима се данас суочавамо. Зато су владе широм света почеле да спроводе правила која ограничавају излаз индустрије. Амерички институт за гвожђе и челик напомиње да овакве прописи заправо подстичу компаније да се усредсреди на нове технолошке решења и боље начине производње челика са мање загађивача.
Компаративна потрошња енергије: Електрични лук против традиционалних метода
Прелазак на технологију електричне лучеве пећи (ЕАФ) смањује потрошњу енергије и емисије у поређењу са старијим школским високим пећима. Ови ЕАФ системи обично захтевају мање енергије јер раде са рециклираним металним остацима уместо сировина. Неке студије сугеришу да овај приступ може смањити угљенски отисак за око пола у зависности од тога како га мерете. Према истраживању које је објавила Global Efficiency Intelligence, компаније које примењују ЕАФ технологију виде реална побољшања у својим рачунима за енергију док производе челик. Индустрија се креће према овим методама као део ширег покушаја широм света да се смањи трошкови и смањи загађење у свим производним секторима. За произвођаче челичних цеви посебно, зелене значи да остану конкурентни на тржиштима где утицај на животну средину све је важнији за купце и регулаторе.
Употреба воде и загађење у производњи челичних цеви
Промишлени обрасци потрошње воде
За израду челичних цеви потребно је много воде, тако да може допринети озбиљној недостаци воде у неким подручјима. Бројеви кажу причу прилично јасно превише - приближно између 180 и 250 кубних метара потребно само да произведе једну тону челика. Таква потражња чини да локални извори воде имају велики притисак, посебно у местима где је чиста вода већ била тешко доступна. Компаније за производњу челика које се суочавају са овим проблемима морају другачије размишљати о употреби воде. Неки паметни приступи укључују поновно коришћење воде кад год је то могуће, постављање система затворених кола у којима вода циркулише у објекту уместо да се баци, и истраживање нове технологије која једноставно користи мање воде у целини. Полажење зеленим не само да је добро за планету, већ и смањење потрошње воде штеди новац у дугорочном смислу, а истовремено и одржавање силне производње.
Химијски отпад и ефекти на водене екосистеме
Заводи за производњу челика испуштају све врсте хемикалија у животну средину, што стварно нарушава локалне водене екосистеме. Ствари као што су тешки метали и друга опасна једињења завршавају у рекама и језерима у близини ових објеката. Квалитет воде драстично пада када се то деси, и ми почињемо да видимо мање риба и биљака у тим подручјима. Неки примери из стварног света показују колико је лоше када се понекад популације риба потпуно сруше након хемијских изливања из оближњих фабрика. Потребни су нам бољи начини управљања отпадом ако желимо да решимо овај проблем. Уградња високотехнолошких филтера у биљке за пречишћавање има смисла, заједно са проналажењем зеленијих алтернатива за уклањање индустријског отпада. Редовни прегледи онога што излази кроз цеви такође су веома важни. Ови приступи не само да штите наше водене системе већ и држају компаније у законским границама. Искрено, док не буде строже спровођења, многи произвођачи ће вероватно наставити са пословањем као и обично, упркос томе што знају штету коју изазивају.
Емисије из поморске трговине из иностранске производње
Погледање ефеката челичних цеви на животну средину није само о томе шта се дешава током производње. Такође постоји велики проблем са емисијом поморских возила када упоређујемо домаћи челик и све што је довезено из иностранства. Када челик мора да путује преко океана, ствара се пуно загађења угљеном. Размислите о тим масивним контејнерским бродовима који прогутавају око 63 хиљаде галона горива сваки дан. И не производе само СО2 такође. Ови бродови избацују и тоне оксида сумпора, понекад једнако ономе што би емитовали милиони аутомобила током целе године. Израдити челичне цеви ближе месту где су потребне смањује се потрошање енергије и загађење. Компаније које бирају локалне добављаче уместо оних из других земаља природно смањују свој угљенски отисак без много проблема. Владе би можда желеле да размисле о томе да понуде пореске олакшање или друге предности предузећима које приоритетно купују локалне материјале ако заиста желимо да остваримо наше циљеве одрживости.
Сравњење интензитета угљеника: САД и глобална производња
Када погледамо колико угљеника се користи у производњи челика, Сједињене Државе заиста сјају у поређењу са многим другим земљама захваљујући строгим еколошким правилима које су увеле. Амерички институт за гвожђе и челик извештава да је данас потребно мање од половине енергије да се произведе једна тона челика него у 70-им. Челик направљен у Америци је најчистији у свету када је у питању емисија СО2. У међувремену, места као што је Кина и даље емитују скоро два пута више угљеника по производњој јединици, што показује да постоји велики јаз између различитих региона на глобалном нивоу. Зашто се то дешава? Па, САД су уложиле велике инвестиције у боље технологије, а истовремено и спроводиле строже прописе о фабрикама. Многи други главни произвођачи челика још нису ухватили ове праксе, иако неки почињу да виде предности следећег примера.
Друштвена одговорност у међународној трговини челиком
Када је реч о међународној трговини челиком, друштвена одговорност није само важна већ је практично неопходна ових дана. САД имају прописе који штите челикарске раднике праведном платом и пристојним безбедносним стандардима, али када компаније увозе челик из иностранства, постављају се питања о томе шта се дешава на фабричким просторима на другом крају света. Узмимо на пример Кину или Индију где је проверавање да ли се радницима третира праведно није ни једноставан задатак. То ствара озбиљне етичке дилеме за предузећа која покушавају да уравнотеже трошкове са савесношћу. Како се све више људи свесни ових скривених трошкова иза њихових свакодневних производа, приметан је прелаз у жељу за челиком који је направљен под бољим условима. Погледајте на Зекелман Индастриес као добар пример они су направили етику језгро деловања, што природно гради лојалност клијената током времена. Пошто потрошачи све више захтевају транспарентност у ланцима снабдевања, челична индустрија се суочава са све већим притиском да очисти своје деловање и држи се пракси која заправо има смисла и морално и економски гледано.
Рециклирање и решења кружне економије
Бесконачна рециклираност материјала челичних цеви
Челичне цеви се могу бескрајно рециклирати, што их чини прилично добрим за планету. Када наставимо да рециклирамо челик без губитка квалитета, уштедимо тоне ресурса у процесу. Светска асоцијација челика извештава да се око 85% челичних цеви регенерише, што показује колико су ови материјали важни када је у питању штедња ресурса. Стопларска индустрија је направила прави напредак и у рециклирању. Велике компаније у овом сектору сада воде операције рециклирања у пуном обиму, смањујући потребу за потпуно новим сировинима. То значи мање штете за животну средину од ископавања ствари као што је гвожђа и других минерала потребних за производњу.
Енергетска штедња кроз рекуперацију металног смећа
Када производе челичне цеви од рециклираног металног ђубрива уместо нових сировина, компаније штеде тону енергије. Подаци из индустрије показују да је коришћење сталне рупе смањено потрошњу енергије за око 70-75% у поређењу са почетком од нуле са необработјеном рудом. Разлика између ових метода заиста наглашава колико је рециклирање боље, како у енергетском, тако и у еколошком погледу. Са пословног становишта, фабрике троше мање новца на производњу када рециклирају остатак, што је добра вест за њихову приход. Плус, изгледа сјајно и на извештајима о одрживости. С падањем трошкова материјала и чистим ваздухом који долази од мање емисије угљеника, постоје сви разлози зашто произвођачи челика треба да повећају своје програме за прикупљање ломца на свим производним локацијама.
Иновације у системима производње у затвореном циклусу
Индустрија челика доживљава неке прилично велике промене захваљујући затвореном циклусу производних система који повећавају ефикасност и одрживост. У основи, ови системи раде тако што стварају производне циклусе у којима скоро ништа не пропада, јер се материјали поново користе и поново, док процеси постају много теснији. Узмите, на пример, Тата Стил. Они су већ применили ове системе у неколико фабрика, смањујући металски остатак и добијајући бољу вредност од сваког сировина који обрађују. Гледајући напред, док се технологија развија, нема сумње да ће ови системи помоћи да се значајно смањи отпад. Већ стварају таласе ка изградњи истинске циркуларне економије у сектору челика, што значи да ћемо можда видети да индустрије раде на начин који има смисла за животну средину, а не само економски смисао.